Kada se govori o biljkama koje se tradicionalno koriste kod povišenog šećera, najčešće se pominju cimet, kopriva, dud ili list smokve. Kora brekinje za dijabetes mnogo je manje poznata, iako se u našoj biljnoj praksi već dugo koristi kao čaj kod osoba koje vode računa o nivou šećera i masnoća u krvi.
Brekinja, poznata pod latinskim imenom Sorbus torminalis, nije egzotična biljka. To je šumsko drvo koje raste u dobrom delu evropskog kontinenta, ali i na Balkanu. Upravo je njegova kora poslednjih godina privukla pažnju istraživača.
Da odmah napravimo važnu razliku: kora brekinje nije zamena za lekove protiv dijabetesa. Ali postoje zanimljivi podaci koji objašnjavaju zašto je ova biljka stekla mesto u tradicionalnoj upotrebi i zašto je nauka danas dodatno istražuje.
ŠTA JE BREKINJA
Brekinja je listopadno drvo iz velike porodice ruža, kojoj pripadaju i jabuka, kruška, glog i oskoruša. Najčešće se sreće pod latinskim nazivom Sorbus torminalis, koji se i dalje koristi u stručnoj literaturi i na deklaracijama biljnih proizvoda.
Raste u listopadnim šumama i može razviti snažno stablo. Ima karakteristične režnjevite listove i sitne smeđe plodove. Iako se mogu koristiti različiti delovi biljke, za našu temu je najvažnija kora brekinje – Sorbus torminalis cortex.
Upravo od osušene i usitnjene kore brekinje priprema se čaj koji se kod nas tradicionalno povezuje sa podrškom osobama koje imaju povišen šećer i masnoće u krvi.
ZAŠTO BAŠ KORA
Kora drveta nije samo zaštitni omotač. U njoj biljka stvara i skladišti veliki broj prirodnih materija koje joj pomažu da se odbrani od nepovoljnih uslova iz okoline. Kod kore brekinje su posebno zanimljive materije koje pripadaju grupi polifenola i tanina.
Ovi nazivi možda zvuče stručno, ali suština je jednostavna: to su prirodna biljna jedinjenja koja se nalaze i u mnogim drugim biljkama, voću, čaju i bobičastim plodovima.
Upravo zbog njihovog prisustva istraživači su odlučili da detaljnije prouče koru brekinje.
BREKINJA vs DIJABETES
Kod dijabetesa tipa 2 jedan od glavnih problema jeste to što organizam više ne uspeva dovoljno dobro da kontroliše nivo šećera u krvi.
Kada pojedemo hleb, testeninu, krompir, kolače ili drugu hranu bogatu ugljenim hidratima, naš sistem za varenje razlaže tu hranu do jednostavnijih šećera koji zatim prelaze u krv. Ako se to odvija veoma brzo, i nivo šećera nakon obroka može naglo da poraste.
Zanimljivo je da su istraživanja kora brekinje pokazala da njene prirodne materije u laboratorijskim uslovima mogu usporiti određene procese kojima organizam razlaže ugljene hidrate do šećera.
Jednostavnije rečeno: istraživače zanima da li sastojci brekinje mogu doprineti sporijem oslobađanju šećera iz hrane.
To još nije dokaz da čaj od brekinje leči dijabetes, ali jeste dobar razlog da se ova tradicionalna biljka ozbiljnije istražuje.
KAKO TO RADI?
Zamislimo obrok koji sadrži dosta hleba ili testenine. Naš organizam mora da „isecka“ te ugljene hidrate na manje delove kako bi na kraju dobio šećer koji može da pređe u krv. Za to su potrebne posebne materije u sistemu za varenje – enzimi.
U laboratorijskom istraživanju ekstrakt kore brekinje pokazao je sposobnost da smanji aktivnost dva takva enzima. To bi teoretski moglo značiti sporiju razgradnju ugljenih hidrata. Sličan princip koristi se i kod nekih savremenih pristupa kontroli porasta šećera nakon obroka.
ŠEĆER I MASNOĆE U KRVI
Kod osoba sa dijabetesom često se ne prati samo šećer. Veoma često se istovremeno kontrolišu:
- holesterol
- trigliceridi
- telesna težina
- krvni pritisak.
Razlog je što se ovi problemi često pojavljuju zajedno. Zbog toga se u tradicionalnoj praksi kora brekinje često vezuje ne samo za povišen šećer, već i za poremećaje metabolizma masnoća.
KAKO SE PRIPREMA ČAJ
Za razliku od lista ili cveta, kora brekinje je tvrđa biljna sirovina. Zato se čaj od kore brekinje obično ne priprema samo kratkim prelivanjem ključalom vodom, već zahteva nešto duži kontakt sa vodom ili kratko kuvanje. Kod našeg čaja od brekinje koristi se 100% osušena kora biljke Sorbus torminalis.
Kora brekinje tradicionalno se sprema prema receptu:
- Uveče staviti 2 kašike kore brekinje u 500 ml vode.
- Ujutru zagrejati i pustiti da vri 5 minuta, zatim skloniti sa vatre.
- Ohladiti i nakon 30 minuta i procediti.
- Piti po jednu šolju 30 minuta pre doručka i ručka.
GDE RASTE BREKINJA
Brekinja prirodno raste u velikom delu Evrope, a prisutna je i u Srbiji i drugim delovima Balkana. Najčešće se nalazi u listopadnim šumama, uz hrast, cer, kitnjak i grab. Ne raste u tako velikom broju kao neke druge šumske vrste, pa je mnogi ljudi danas ne prepoznaju.
Nekada je bila mnogo poznatija seoskom stanovništvu, koje je znalo da koristi različite delove šumskog drveća i divljih biljaka.
Danas brekinja polako ponovo privlači pažnju, ali ovog puta ne samo kroz narodnu tradiciju već i kroz savremena istraživanja.
OPREZ
Nemojte misliti da kora brekinje bude zamena za terapiju dijabetesa.
Dobro je redovno kontrolisati šećer u krvi, posebno kada se istovremeno koriste lekovi i različiti biljni preparati. Osobe koje imaju ozbiljnije hronične bolesti, trudnice i dojilje treba da se posavetuju sa stručnim licem pre redovne upotrebe.
Takođe nije preporučljivo nekontrolisano koristiti koru brekinje tokom dužeg vremenskog perioda, jer to može napraviti problem.