Glog i matičnjak na prvi pogled deluju kao dve biljke namenjene potpuno različitim problemima. Samo na prvi pogled.
Čaj od gloga se tradicionalno povezuje sa srcem, pritiskom i cirkulacijom, dok se matičnjak najčešće bira kada dominiraju nervoza, napetost, teško uspavljivanje ili osetljiv stomak.
Da li to znači da su protivnici? Upravo suprotno.
Oni se lako i uglavnom mogu posmatrati kao partneri, jer se nervni sistem, srčani ritam, varenje i subjektivni osećaj lupanja srca često međusobno prepliću. To naravno ne znači da je njihova kombinacija dokazani lek za bolesti srca ili visok krvni pritisak, već da svaka biljka ima svoje mesto u tradicionalnoj biljnoj podršci.
U svakom slučaju, ko god da poseduje u kućnoj apoteci ova dva čaja (proizvoda) može računati da ima dobre adute.
KUPITE ONLINE KOD NAS!
Ako vas zanima praktična primena, u našoj ponudi možete pogledati kapi od gloga.
Takođe i imamo i kapi melise u našoj online prodavnici.
Ako vam više odgovara klasični oblik gloga, možete pogledati čaj od gloginja.
Naravno imamo i čaj od matičnjaka.
PROTIVNICI ILI SAVEZNICI?
Kada smo pod stresom, reakcija organizma nije ograničena samo na raspoloženje.
Mogu se javiti napetost, osećaj ubrzanog rada srca, „kamen“ u stomaku, nadutost, grčevi ili teško uspavljivanje. Tu se najbolje vidi zašto gloginja i matičnjak nisu biljke koje jedna drugu „poništavaju“.
Crataegus monogyna više pripada temama o srcu i cirkulaciji, a melisa priči o nervnom sistemu, opuštanju i varenju.
Upravo zato se njihove tradicionalne namene mogu lepo dopunjavati.
PRAVI ZAŠTITNIK SRCA
Pod ovim nazivom najčešće se misli na vrste roda Crataegus, posebno Crataegus monogyna i Crataegus laevigata. U fitoterapiji se naročito koristi list sa cvetom, dok je plod takođe veoma poznat u narodnoj upotrebi.
Ova biljka sadrži flavonoide i oligomerne procijanidine, biljna jedinjenja zbog kojih je dugo predmet interesovanja kada je reč o kardio-vaskularnom sistemu.
Balkanska biljna tradicija list i cvet gloga povezuje sa prolaznim srčanim tegobama povezanim sa nervozom, kao što je subjektivni osećaj lupanja srca, nakon što su ozbiljniji uzroci isključeni pregledom.
Upravo taj deo je važan za našu priču: ovo nije samo „biljka srca“ u uskom smislu – tradicionalno mesto ima i tamo gde se srce i nervna napetost susreću.
PREPORUKA ZA SMIRENJE
Latinski naziv biljke je Melissa officinalis, jedna je od najpoznatijih aromatičnih biljaka za blagu nervnu napetost.
Njegovi listovi imaju prepoznatljiv prijatan miris koji podseća na limun. Sadrže rosmarinsku kiselinu, flavonoide i aromatična jedinjenja etarskog ulja.
Tradicionalno se koristi kod blagog stresa, napetosti i problema sa uspavljivanjem, ali i kod blagih digestivnih tegoba kao što su nadutost i gasovi.
Zato melisa ima veoma zanimljivo mesto kod ljudi kod kojih se nervoza ne oseća samo „u glavi“, već i kroz stomak.
KADA SE TEGOBE PREPLIĆU
Zamislimo osobu koja je tokom dana pod velikim pritiskom. Predveče oseća napetost, teško se opušta, stomak joj je nadut od stresa, a povremeno primećuje i neprijatan osećaj lupanja srca. U takvoj situaciji postaje jasno zašto se u tradicionalnoj biljnoj praksi glog i matičnjak mogu posmatrati kao saveznici sa različitim zadacima.
Melisa je više usmerena ka smirivanju blage nervne napetosti i digestivnoj nelagodnosti, dok se glog tradicionalno više vezuje za kardio-vaskularni sistem i srčane senzacije povezane sa nervozom.
To je bolji način razmišljanja od ideje da jedna biljka mora da radi „sve“. U fitoterapiji tako nešto skoro i da ne postoji.
LEK ZA KRVNI PRITISAK
U narodnoj praksi, čaj od gloginja često povezuje i sa krvnim pritiskom.
Savremeni podaci nisu dovoljno jaki da može da zameni propisanu antihipertenzivnu terapiju. Ali je činjenica koju domaća fitoterapija pokazuje već stolećima da korisnici gloga
Zato je mnogo pravilnije reći da je glogovac tradicionalna biljna podrška srcu i cirkulaciji, a ne „prirodni lek za visok pritisak“.
SPAS ZA STOMAK
Kod Melise je veoma zanimljiva veza između nervnog sistema i varenja.
Mnogi ljudi primete da im se u periodima stresa pojavljuju nadutost, nelagodnost, grčevi ili osećaj da im hrana „teško pada“.
Čaj od matičnjaka se tradicionalno koristi upravo kod blagih digestivnih problema, uključujući nadutost i gasove, pa je dobar primer biljke koja se nalazi na granici između dve oblasti – nervnog sistema i varenja.
Zbog toga ga često biraju ljudi koji traže blag aromatičan čaj za večernje opuštanje, ali istovremeno imaju osetljiv stomak.
DA LI IDU ZAJEDNO?
Ne postoji razlog da se Crataegus monogyna i melisa posmatraju kao prirodni protivnici. Naprotiv, njihove tradicionalne namene se uglavnom dopunjuju.
- Glog – srce, cirkulacija i prolazni osećaj lupanja srca povezan sa nervozom.
- Matičnjak – blaga nervna napetost, opuštanje, san, nadutost i gasovi.
Zato se mogu naći i u biljnim kombinacijama namenjenim ljudima kod kojih stres ostavlja posledice i na nervni sistem i na subjektivni osećaj rada srca.
Ipak, to ne znači da je naučno dokazano da kombinacija ove dve biljke ima posebno „sinergijsko“ dejstvo jače od pojedinačne upotrebe. Njihovo savezništvo pre svega ima smisla na osnovu različitih tradicionalnih uloga.
GDE RASTU I BERU SE
Gloginja je veoma poznat žbun ili manje drvo naših krajeva. Raste širom Srbije i Balkana, po sunčanim padinama, livadama, šikarama i rubovima šuma. List i cvet sakupljaju se u vreme cvetanja, najčešće tokom proleća (početkom maja), dok crveni plodovi sazrevaju krajem leta i tokom jeseni, obično krajem septembra.
Melisa se često gaji u baštama ili čak plantažama u Banatu, Bačkoj… ali se može sresti i na toplijim, zaklonjenim mestima, pored puteva, ograda i rubova šuma. Za čaj se koriste listovi, koji su najaromatičniji pre i u početku cvetanja.
OPREZ
Konzumiranje gloginja je dozvoljeno 5-6 dana, nakon toga svakako ide pauza 3 dana.
Melisa ne spada u biljke koje bi mogle pokazati neku vrstu agresivnosti. Ipak, nakon mesec dana korišćenja, valjalo bi 3 dana napraviti pauzu.
Ukoliko se već koriste lekovi prepisani od stručne medicinske osobe, korišćenje gloga mora biti dozvoljeno od doktora.
ZAKLJUČAK
Dakle – ove dve biljke nisu protivnici, već saveznici i to dobri saveznici!
Crataegus monogyna se tradicionalno više vezuje za srce i kardio-vaskularnu podršku, dok čaj od matičnjaka svoje mesto nalazi kod nervne napetosti, opuštanja i osetljivog stomaka.
Njihove uloge nisu iste, ali se upravo zato mogu uspešno dopunjavati.
Kod osobe kojoj stres donosi nervozu, težinu u stomaku i neprijatan osećaj lupanja srca, ova dva biljna sveta prirodno se susreću: melisa smiruje priču sa strane nervnog sistema i varenja, dok gloginja ulazi u priču sa strane srca i cirkulacije.
To je njihovo pravo „savezništvo“ – ne u velikim obećanjima, već u pametno odabranim, različitim ulogama.
ČESTA PITANJA
- Da li glog smeju da koriste deca, ispod 14 godina starosti?
Za decu nije preporučljivo koršićenje ove biljke, bilo čaj ili kapi. - Da li se kod konzumacije Crataegus monogyna mora praviti pauza?
Da, naravno. Pauza od 3 dana nakon sedmice dana korišćenja - U kom delu dana se pije matičnjak?
Najbolje u večernjim satima, jer opušta nervni sistem. - Da li gloginje smem da uzimam ako pijem lekove?
Konsultacija i dozvola sa lekarom je obavezna! - Zašto Melisu zovu još i „limun trava“?
Da, zato što kada protrljate prstima, zamirisaće kao limun.