„Trava iva od mrtva pravi živa“ jedna je od najpoznatijih narodnih izreka vezanih za lekovito bilje na Balkanu. Naravno, ne treba je shvatati doslovno. Ona mnogo više govori o tome koliko je Trava iva nekada bila cenjena kao gorka planinska biljka koja se koristila kod iscrpljenosti, slabog apetita i različitih problema sa varenjem odnosno digestivnim sistemom. Sem toga i kod respiratornih organa iva trava se dobro pokazala.
Trava iva, je biljka latinskog naziva Teucrium montanum L. i pripada porodici usnatica (Lamiaceae). U narodu se mogu sresti i nazivi iva, gorski dubčac i mali dubčac, dok se na engleskom jeziku naziva Mountain germander.
I danas je posebno cenjena u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i drugim krajevima Balkana, gde se tradicija njene upotrebe prenosi generacijama.
ŠTA JE TRAVA IVA
Trava iva je niska višegodišnja biljka, odnosno mali polužbun koji se prilagodio suvim, toplim i kamenitim predelima. Ima uske, izdužene listove, a njeni sitni cvetovi najčešće su bledožute do beličaste boje. Cela biljka deluje prilično skromno i lako se može izgubiti među drugim niskim planinskim rastinjem.
Ono po čemu se teško zaboravlja jeste njen ukus. Trava iva je izrazito gorka! Ali veoma zdrava i korisna osušena biljka kao čaj.
U domaćoj fitoterapiji upravo je ta gorčina jedan od razloga zbog kojih se iva posebno vezivala za želudac, apetit i varenje, kao i ostale unutrašnje organe: jetra, pankreas, creva, žuč…
Za čaj se koristi osušeni nadzemni deo biljke – herba, odnosno stabljike, listovi i cvetovi.
OD MRTVA PRAVI ŽIVA
Kako je nastala izreka „Trava iva od mrtva pravi živa“ teško je precizno utvrditi, ali ona odlično opisuje položaj ove biljke u narodnoj medicini balkanskog podneblja.
Iva se tradicionalno davala ljudima koji su bili iscrpljeni, bez apetita, oslabljeni nakon bolesti ili su se žalili na „slab želudac“. U vreme kada nisu postojali savremeni suplementi i gotovi vitaminski preparati, gorke biljke često su imale ulogu tonika koji se koristio tokom oporavka.
Zato ova izreka nije dokaz da Trava iva leči teške bolesti ili da doslovno „vraća u život“. Ona je pre svega deo narodnog nasleđa i slikovit opis biljke koja se povezivala sa vraćanjem snage i apetita.
Koliko je ova tradicija jaka pokazuje i činjenica da je branje Trave ive na planini Ozren (u Bosni) 2018. godine upisano na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Svake godine tamošnje stanovništvo tradicionalno odlazi u berbu ive trave, koja se potom koristi kao čaj, sa medom ili potopljena u rakiju
GDE RASTE TRAVA IVA
Biljka Teucrium montanum prirodno je rasprostranjen u centralnoj i južnoj Evropi i na području Mediterana, uključujući Balkan.
Najviše mu odgovaraju: suvi i osunčani obronci, kamenjari, planinske livade i zemljišta sa malo vlage.
U Srbiji je trava iva dobro poznata na planinskim područjima. Zabeležena je, između ostalog, na Rtnju, Zlatiboru i Jadovniku, dok je na Ozrenu (severni deo BiH) postala deo posebne tradicionalne kulture branja. Istraživanja sa Rtnja potvrđuju da biljka spontano raste na suvim livadama i kamenitim staništima istočne Srbije.
KADA SE BERE
Za biljnu upotrebu sakuplja se nadzemni deo trave ive tokom perioda cvetanja. U našim klimatskim uslovima to je uglavnom tokom leta, od juna do avgusta, mada tačno vreme zavisi od nadmorske visine i vremenskih prilika.
Biljka se nakon berbe suši u tankom sloju, na promajnom mestu bez direktnog uticaja sunca.
Kod samostalnog branja potreban je oprez zbog mogućnosti zamene sa drugim biljkama. Takođe je važno ne čupati biljku iz korena i ne iscrpljivati prirodna staništa.
GORČINA KAO LEK
Ako ste prvi put probali čaj od trave ive, verovatno ste odmah zapamtili njen intenzivno gorak ukus. Upravo je gorčina jedna od njenih glavnih karakteristika.
Gorke biljke se tradicionalno koriste pre ili oko obroka jer gorak ukus može stimulisati čulne i digestivne reakcije povezane sa hranom i apetitom.
Zbog toga se trava iva vekovima najviše povezivala sa ljudima koji imaju slab apetit, osećaj težine posle jela ili usporeno varenje. Nije slučajno što je u tradicionalnoj praksi često nazivana „stomačnom biljkom“.
STOMAK & VARENJE
Jedna od najdoslednije zabeleženih tradicionalnih primena trave ive odnosi se upravo na digestivni sistem odnosno varenje.
Na Balkanu se koristila kod osećaja težine u stomaku, slabog apetita, abdominalne nelagodnosti i različitih digestivnih tegoba. Etnobotanička istraživanja centralnog Balkana takođe beleže njenu upotrebu kod problema sa želucem i za poboljšanje apetita.
Istraživanja sa biljnim ekstraktima pokazuju da trava iva sadrži veliki broj fenolnih jedinjenja i flavonoida, ali tradicionalna upotreba čaja ne treba poistovećivati sa dokazanim lečenjem gastritisa, čira ili bolesti jetre.
Najrealnije mesto ove biljke jeste kod blagih i prolaznih digestivnih tegoba i kao deo tradicionalne rutine za apetit.
SLABOST & UMOR
Drugi veliki deo reputacije trave ive odnosi se na oporavak. U narodnoj praksi čaj se pio kada se osoba osećala „slabo“, nakon bolesti ili tokom perioda smanjenog apetita. To je verovatno i jedan od razloga zbog kojih je nastala čuvena izreka iz naslova.
Međutim, ako umor dugo traje, biljka ne treba da zameni traženje uzroka. Dugotrajna iscrpljenost može biti povezana sa anemijom, nedostatkom vitamina, poremećajem štitne žlezde, infekcijom, problemima sa snom ili drugim stanjima.
Trava iva tada može biti tradicionalni čaj, ali ne i odgovor na svaku vrstu umora.
KAKO SE KORISTI
Trava iva se tradicionalno najčešće koristi kao čaj od osušenog nadzemnog dela biljke. I to prema sledećoj recepturi:
- 1 kašiku čaja preliti sa
- 250ml vode ključale,
- posle 30 minuta procediti
- piti pre jela dva do tri puta dnevno
U savremenoj biljnoj praksi može se naći i u obliku tinktura ili kapi.
Na Ozrenu postoji narodna tradicija upotrebe čaja, mešanja sa medom, pa čak i potapanja biljke u rakiju.
OPREZ
Travu ivu ne treba piti nekontrolisano i mesecima samo zato što je prirodna.
Ako postoje dugotrajan gubitak apetita, neobjašnjivo mršavljenje, jaki bolovi u stomaku ili izrazita iscrpljenost, potrebno je potražiti uzrok, a ne simptome samo prikrivati čajem. Konsultujte se sa lekarom.
ČESTA PITANJA
- Šta je trava iva?
Trava iva je višegodišnja planinska biljka latinskog naziva Teucrium montanum. Pripada porodici usnatica i raste uglavnom na suvim, toplim i kamenitim terenima. - Zašto se kaže „Trava iva od mrtva pravi živa“?
To je narodna izreka koja govori koliko je biljka bila cenjena kod iscrpljenosti, slabog apetita i tokom oporavka. Ne treba je shvatiti kao doslovnu medicinsku tvrdnju. - Za šta se tradicionalno koristi trava iva?
Najčešće za podršku varenju, kod slabog apetita, osećaja težine u stomaku i kao tradicionalni tonik u periodima iscrpljenosti. - Gde raste trava iva u Srbiji?
Raste na suvim i kamenitim planinskim terenima. Zabeležena je, između ostalog, na Rtnju, Zlatiboru i Jadovniku. ScienceDirect - Kada se bere trava iva?
Nadzemni deo bere se tokom cvetanja, najčešće od juna do avgusta. - Da li je trava iva gorka?
Da. Izrazito gorak ukus jedna je od njenih glavnih karakteristika i upravo se zbog toga tradicionalno povezuje sa apetitom i varenjem. - Da li se trava iva može piti svakog dana?
Kod kratkotrajne upotrebe treba pratiti deklaraciju proizvoda. Zbog nedostatka dovoljno podataka o dugotrajnoj upotrebi nije preporučljivo nekontrolisano piti velike količine tokom dužeg perioda.