Kopriva (lat. Urtica dioica ) je jedna od biljaka koje gotovo svako kod nas ume da prepozna. Raste pored ograda, na livadama, uz reke i šumske puteve, a njen neugodan „žar“ verovatno smo svi bar jednom osetili na koži. Ali iza te dobro poznate biljke krije se mnogo zanimljivija priča.
Od koprive se koriste sva tri dela, odnosno: list, koren i seme, ali to ne znači da su oni međusobno zamenljivi. Svaki deo ima drugačiji sastav i drugačije mesto u tradicionalnoj upotrebi. Zato nije svejedno da li biramo čaj od lista koprive, koren, seme, kapi lista ili kapi korena.
U ONLINE PRODAVNICI IMAMO VIŠE OBLIKA:
JEDNA BILJKA, TRI DELA
Velika kopriva, latinskog naziva Urtica dioica L. je višegodišnja je biljka iz porodice Urticaceae. Kod nas se mogu čuti i nazivi žara, žariga i obična kopriva.
Ono što koprivu čini posebno zanimljivom jeste činjenica da praktično svaki njen deo može imati svoju upotrebu. Najjednostavnije možemo reći:
LIST – najviše se vezuje za krvne sudove, ishranu, minerale i mokraćne puteve.
KOREN – tradicionalno se posebno povezuje sa kosom, urinarnim tegobama i prostatom.
SEME – koristi se više kao hranljiv dodatak svakodnevnoj ishrani koji podižu nivo gvožđa u krvi.
Kada ovo razumemo, mnogo je lakše izabrati pravi proizvod.
LIST KOPRIVE
List je verovatno najpoznatiji deo koprive. Mladi listovi vekovima su korišćeni i kao hrana. Od njih se pripremaju čorbe, pite, variva i drugi obroci, dok se osušeni list koristi za čaj.
Kopriva tj. list sadrži različite minerale, biljne pigmente, flavonoide i fenolne kiseline. Zbog svog sastava tradicionalno je cenjen u periodima kada želimo da obogatimo ishranu biljnim namirnicama.
U fitoterapiji se list koprive posebno koristi za povećanje količine urina i ispiranje mokraćnih puteva kod blažih tegoba. Zbog toga se često nalazi u biljnim mešavinama namenjenim bešici i bubrežno-urinarnom sistemu.
Čaj od lista koprive nije, međutim, univerzalno rešenje za svaki problem sa mokrenjem. Ako neko već vrlo često mokri zbog preaktivne bešike, dijabetesa ili drugog zdravstvenog problema, dodatno podsticanje mokrenja ne mora biti ono što mu je potrebno.
Sem toga, kopriva se vrlo dobro pokazala kod kardio-vaskularnog sistema, odnosno krvnih sudova i jetre. Ona je ta koja doslovno pročišćava organizam od raznih toksina i nečistoća i „tera ih napolje“. Takođe, ako neko ima nizak nivo Fe u krvi, treba da se drži koprive odnosno da je konzumira, ali ne preterano.
KAPI LISTA KOPRIVE
List se ne mora koristiti samo kao čaj. Od njega se pripremaju kapi koprive, odnosno tečni biljni preparati.
Prednost kapi je praktičnost. Nema kuvanja niti ceđenja čaja, a određena količina biljnog preparata može jednostavno da se odmeri. To ne znači da su kapi automatski „bolje“ ili „jače“ od čaja. Tinkturu koprive u bočici uvek možete poneti sa sobom bilo da je reč o putovanju, poslu… jednostavno stavite u džep ili tašnu.
Čaj i kapi su samo dva različita načina upotrebe iste biljne sirovine, a njihov sastav zavisi od načina pripreme i koncentracije proizvoda. Zato se kod kapi uvek treba pridržavati uputstva na deklaraciji. A to znači 2-3 puta na dan upotrebljavati.
KOREN KOPRIVE
Koren koprive ima sasvim drugačiju priču od lista. U biljnoj tradiciji i savremenoj fitoterapiji koren je naročito interesantan kod muškaraca sa blagim tegobama bubrežno-mokraćnih puteva povezanim sa benignim uvećanjem prostate. Takve tegobe mogu uključivati:
- češće mokrenje
- ustajanje tokom noći
- slabiji mlaz urina
- otežano započinjanje mokrenja
- osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena.
Zbog toga se koren koprive često pojavljuje u preparatima za prostatu. Ovo je jedan od najboljih primera zašto list i koren ne treba mešati. List se više koristi za ispiranje mokraćnih puteva, dok je koren mnogo više vezan za prostatu i mokrenje kod muškaraca.
Koren koprive su ljudi u 19. veku otkrili da pomaže rast kose, odnosno pospešuje ga. Mnogima je pomogao i kod peruti.
KAPI KORENA KOPRIVE
Kopriva tj. njen koren dostupan je kao čaj, ali i kao kapi korena koprive. Kapi mogu biti praktičan izbor za ljude koji ne žele svakodnevno da kuvaju biljni odvar ili im ukus korena ne odgovara. I ovde važi isto pravilo kao kod lista: kapi nisu potpuno druga biljka niti potpuno druga namena.
Njihova glavna razlika je u načinu pripreme i upotrebe.
Kod muškarca koji ima učestalo noćno mokrenje, slab mlaz ili osećaj nepotpunog pražnjenja bešike važno je, međutim, prvo utvrditi da li je zaista u pitanju benigna prostata. Slične tegobe mogu nastati i zbog infekcije, drugih bolesti prostate ili problema sa bešikom.
SEME KOPRIVE
Seme je deo koprive koji je dugo bio u senci lista i korena. Danas se situacija radikalno menja.
Koprivino seme sve više privlači pažnju kao hranljiv dodatak ishrani, a nova istraživanja pokazuju da sadrži značajne količine proteina, ulja, vlakana i minerala. Za razliku od lista i korena, seme nije najlogičnije posmatrati kao klasičan čaj.
Najčešće se kopriva koristi tako što se dodaje hrani. Jedan od poznatih tradicionalnih načina jeste: 1 kašičicu semena koprive umešati u čašu jogurta ili med (2 kašike). Može se dodavati i kefiru, kašama ili drugim namirnicama.
Seme koprive ima najveću prednost je što predstavlja nutritivno vredan deo biljke koji se veoma uključuje u svakodnevnu ishranu.
ČAJ ILI KAPI?
Često se postavlja pitanje: šta je bolje – čaj ili kapi? Odgovor zavisi od toga šta nekome više odgovara. Čaj ima svoju posebnu vrednost. Sam čin pripreme toplog biljnog napitka mnogima postaje deo svakodnevne rutine, a kada se koriste biljke za mokraćne puteve, unos tečnosti često je važan deo cele priče.
Kapi su praktičnije. Lako se koriste i nema pripreme. Ali mnogo važnije pitanje od „čaj ili kapi“ jeste: koji deo biljke koristimo?
Ako želimo list, možemo birati čaj od lista koprive ili kapi lista koprive. Ako je tema prostata, mnogo prirodniji izbor postaju koren koprive ili kapi korena koprive. Ako želimo hranljiv dodatak ishrani, onda je zanimljivo seme koprive.
KADA I GDE SE BERE
Kopriva se bere tokom kasnog proleća i u letnjim mesecima. Lako se uočava i trebaju vam rukavice. Različiti delovi biljke sakupljaju se u različito vreme.
List koprive najčešće se bere dok je mlad, pre ili početkom cvetanja.
Seme koprive sakuplja se kada sazri, najčešće tokom druge polovine leta i početkom jeseni.
Koren koprive vadi se kada nadzemni deo biljke nije u punom razvoju, uglavnom u jesen ili rano proleće.
Kod branja u prirodi važno je birati čista mesta pored šume, daleko od prometnih puteva, prskanih njiva i drugih izvora zagađenja.
STANIŠTA
Kopriva je veoma rasprostranjena ne samo u Srbiji, već i širom Balkana. Ona voli zemljište bogato hranljivim materijama i dovoljno vlage, pa je često možemo pronaći: uz reke i potoke, pored ograda, na rubovima šuma, oko starih imanja, u voćnjacima i na zapuštenim zemljištima.
Raste kopriva od nizijskih područja pa sve do planinskih predela.
Iako je kopriva toliko česta da je često smatramo običnim korovom, upravo kopriva pokazuje koliko jedna svakodnevna biljka može imati različite upotrebe.
REŠENJE TRILEME
Dakle, nije pitanje samo „da li je kopriva dobra“, već koji deo koprive odgovara cilju zbog kojeg je koristimo. Najlakše je zapamtiti ovako:
List koprive – čaj ili kapi kada želimo tradicionalnu biljnu podršku mokraćnim putevima i jedan od najpoznatijih biljnih proizvoda od koprive.
Koren koprive – čaj ili kapi kada je tema muško zdravlje, prostata i tegobe sa mokrenjem povezane sa benignim uvećanjem prostate. Takođe i za kosu.
Seme koprive – kao hranljiv dodatak ishrani, najčešće sa jogurtom, medom ili drugim namirnicama.