Ateroskleroza – definicija, simptomi, uzroci i prevencija | 100

Ateroskleroza je hroničan proces u kome dolazi do taloženja masnih naslaga, holesterola, upalnih ćelija i drugih materija u zidovima krvnih sudova. Te naslage nazivaju se plakovi. Vremenom plak može da suzi arterije, da smanji protok krvi i da poveća rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema, kao što su angina pektoris, srčani udar i moždani udar. Ateroskleroza se najčešće razvija polako i dugo može da protiče bez jasnih simptoma.

Upravo zbog toga se ateroskleroza često naziva “tihim” procesom.

Arterije su krvni sudovi koji nose krv bogatu kiseonikom iz srca ka organima i tkivima. Kada su njihove unutrašnje površine zdrave i elastične, krv protiče normalno.

Međutim, kada se u njihovim zidovima godinama nakupljaju naslage, sud postaje uži, tvrđi i manje elastičan. To znači da organi i tkiva mogu dobijati manje kiseonika i hranljivih materija nego što im je potrebno.

NASTANAK & UZROCI

Ateroskleroza ne nastaje odjednom ili „preko noći“. To je dugotrajan proces koji obično počinje sitnim oštećenjima unutrašnjeg sloja arterije. Na ta mesta se vremenom lakše lepe masnoće, posebno LDL holesterol, kao i druge supstance iz krvi. Organizam na to reaguje zapalenjem, pa se postepeno stvara plak. Upravo taj plak može da raste, a da osoba ne primećuje nikakve tegobe.

Problem postaje ozbiljniji kada plak dovoljno suzi krvni sud ili kada pukne. Ako dođe do pucanja plaka, na tom mestu može nastati krvni ugrušak koji dodatno ili potpuno zatvara arteriju. Tada nastaju akutna stanja, poput infarkta srca.

Postoji više faktora koji povećavaju rizik za razvoj ateroskleroze. Najpoznatiji među njima su povišen LDL holesterol, visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, fizička neaktivnost ili dugotrajan stres. Rizik raste i sa godinama, a značajnu ulogu može imati i porodična predispozicija, odnosno genetski faktor.

Posebno je važno naglasiti da se faktori rizika često udružuju kod ateroskleroze. Na primer, osoba može istovremeno imati povišen pritisak, višak kilograma i loš lipidni status. Tada se rizik ne sabira jednostavno, već se ukupna opasnost dodatno povećava. Zato se u savremenoj prevenciji ne posmatra samo jedan parametar, već ukupno kardiovaskularno opterećenje organizma.

SIMPTOMI & UZROCI

Jedan od najvećih problema kod ateroskleroze jeste to što ona često dugo ne daje jasne simptome. Tegobe obično nastaju tek kada je protok krvi već značajno smanjen. Simptomi zavise od toga koje su arterije zahvaćene.

Ako su pogođene arterije srca, može se javiti pritisak, stezanje ili bol u grudima, naročito pri naporu. Ako su zahvaćene arterije koje vode krv ka mozgu, mogu se javiti prolazna slabost jedne strane tela, vrtoglavica, smetnje govora ili vida. Kada su pogođene arterije nogu, česta tegoba je bol u listovima pri hodu koji popušta u mirovanju.

Neki ljudi primete da se brže zamaraju, da imaju manju kondiciju nego ranije ili da osećaju nelagodnost pri naporu. Ipak, ovi znaci nisu specifični samo za aterosklerozu, pa ne treba donositi zaključke bez pregleda. Zbog toga je redovna kontrola zdravlja veoma važna, posebno kod osoba koje imaju više faktora rizika.

NEPRIMEĆENA OPASNOST

Ateroskleroza je opasna zato što može dugo napredovati neprimećeno, a posledice mogu biti vrlo ozbiljne. Kada sužavanje zahvati krvne sudove srca, povećava se rizik od koronarne bolesti i srčanog udara. Kada su zahvaćeni krvni sudovi mozga, raste rizik od moždanog udara.

Ako su pogođeni periferni krvni sudovi, mogu se javiti problemi sa cirkulacijom u nogama.

Važno je razumeti da ateroskleroza nije samo jedna stavka. To je složen proces koji uključuje:

• upalu u organizmu
• problem sa holesterolom
• oštećenje krvnih sudova
• poremećaje metabolizma
• uticaj životnih navika

Zato je i pristup prevenciji širi od samog snižavanja holesterola.

OTKRIVANJE & LOCIRANJE

Gotovo svaki lekar kod ateroskleroze (ili sumnje u to) uzima u obzir tegobe, porodičnu istoriju, prisustvo faktora rizika i rezultate pregleda. U proceni rizika često se gledaju krvni pritisak, vrednosti ukupnog, LDL i HDL holesterola, triglicerida i šećera u krvi (ŠUK). Za procenu ukupnog kardiovaskularnog rizika koriste se i posebni kalkulatori rizika.

Po potrebi se rade dodatne analize i pregledi, u zavisnosti od toga na koju regiju tela postoji sumnja. Ono što je važno za svakodnevnu praksu jeste da osoba ne treba da čeka jake simptome ateroskleroze da bi proverila stanje. Prevencija i rano otkrivanje ateroskleroze imaju veliki značaj, ali i olakšanje za buduće lečenje.

PREVENCIJA & NAVIKE

Dobra vest kod ateroskleroze je da se na veliki deo rizika može uticati. Prestanak pušenja je jedan od najvažnijih koraka. Zatim dolazi kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i masnoća u krvi. Redovno kretanje, održavanje zdrave telesne težine i uravnotežena ishrana (više manjih obroka) je od ogromne važnosti u smanjenju ukupnog kardiovaskularnog rizika.

HRANA ZA PREPORUKU

• Povrće (sveže): zelena salata, kupus, karfiol, brokoli, paprika, šargarepa, cvekla, tikvice, paprika…
• Voće (neprskano): jabuka, borovnica, aronija, kivi, kruška, naranže, mandarine, ribizle
• Mahunarke: pasulj, sočivo, leblebija, grašak
• Žitarice: ovsene pahuljice, ražani hleb, ječam, heljda, integralni pirinač
• Ribe: skuša, sardina, pastrmka, losos
• Meso: piletina, ćuretina…
• Mlečni proizvodi: kozije mleko, mladi sir sa manje masnoće, surutka

Obroci svakako ne smeju bili obilni i masni, jer sve to je kontraproduktivno i stvara pogodno tle za aterosklerozu. U ishrani forsirati maslinovo ulje, bukovače gljive, kao i bademe, pistaći i orahe.

Svakako treba IZBEGAVATI masnu, prženu i pohovanu hranu, industrjski delikates (salame, viršle, paštete, švarglu…), svinjetinu i druge namirnice koje su bogate solima.

Uvedite sebi fizičku aktivnost, makar 30 minuta šetnje. Ali ako može vožnja biciklom biće još lakše i lepše u borbi protiv ateroskleroze.

JAVLJANJE LEKARU

Ako osoba ima neke od ovih pokazatelja:

•  bol ili stezanje u grudima
• naglu slabost
• otežan govor
• utrnulost jedne strane tela
• jaku vrtoglavicu  bol u nogama pri hodu koji se ponavlja,

potrebno je javiti se lekaru! Posebno je važno reagovati brzo kod iznenadnih simptoma, jer oni mogu ukazivati na hitno stanje.

I bez akutnih simptoma, osobe koje imaju povišen holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes, puše ili imaju porodičnu istoriju srčanih i moždanih oboljenja trebalo bi redovno da kontrolišu svoje zdravlje.

Svakako možete otići dva puta godišnje u medicinsku laboratoriju i tražiti da vam urade medicinske analize krvi. Ovo nije skupo, ali može umnogome pomoći u ranom otkrivanju simptoma bolesti koja nije ni malo prijatna i bezazlena.

NAŠA PONUDA

U našoj ONLINE prodavnici imamo za aterosklerozu dve vrlo korisne stvari za vas:

• Mešani čaj, 80 gr
• Kapi, 100 ml

ČESTA PITANJA

1. Šta je ateroskleroza?
To je hroničan proces u kome se u arterijama stvaraju plakovi (naslage) od masnoća, holesterola i drugih materija, što vremenom sužava krvne sudove.

2. Da li ateroskleroza uvek daje simptome?
Ne. Vrlo često dugo protiče bez jasnih simptoma i otkriva se tek kada nastanu tegobe ili kada se urade kontrole.

3. Koji su najvažniji faktori rizika ateroskleroze?
Povišen LDL holesterol, visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, fizička neaktivnost, stres i porodična predispozicija.

4. Da li je ateroskleroza isto što i visok holesterol?
Nije isto. Visok holesterol je jedan od važnih faktora rizika, ali ateroskleroza je širi proces koji uključuje oštećenje i zapaljenske promene u krvnim sudovima.

5. Kada treba otići kod lekara?
Ako se javljaju bol u grudima, gušenje, slabost jedne strane tela, smetnje govora, vrtoglavica ili bol u nogama pri hodu, potrebno je javiti se lekaru, jer su to simptomi ateroskleroze.

Ovaj članak je nastao na osnovu višedecenijskog iskustva u fitoterapiji i lekovitom bilju, ali svakako NE MOŽE zameniti terapiju lekara ili konsultacije sa medicinskim stručnjakom.

BUDIMO U KONTAKTU

• Facebook
• Instagram
•  Youtube