Pitoma i divlja nana: koja je razlika? | 100

Pitoma nana i divlja nana nisu isto, iako obe pripadaju rodu Mentha.

U praksi se pod pitomom nanom kod nas najčešće misli na biljku koja ima naziv mentha, odnosno botanički prihvaćenu Mentha piperita, dok se pod divljom nanom u domaćoj upotrebi veoma često podrazumeva biljka latinskog imena Mentha spicata, samonikla nana koja raste po livadama, uz potoke i na vlažnijim terenima.

Upravo tu nastaje zabuna: obe mirišu “na nanu”, ali nisu iste po poreklu, jačini arome, stepenu standardizacije i načinu na koji ih ljudi najčešće biraju. Zato ćemo u nekoliko pasusa objasniti razliku: pitoma i divlja nana.

KRATAK ODGOVOR

Ako želište najkraće moguće objašnjenje, na temu pitoma i divlja nana, ono glasi ovako:

• pitoma nana je gajena i standardizovanija.
  – mnogo se češće vezuje za klasičan “mentolasti” ukus i za fitoterapijsku upotrebu kod varenja.
• divlja nana je samonikla i prirodno promenljivija.
  – često ima rustičniji, biljniji profil i na našem podneblju može malo da varira i po izgledu i po mirisu

Zato je za kupca najvažnije da ne gleda samo nazivе „pitoma i divlja nana“, već i latinski naziv na deklaraciji proizvoda.

ŠTA JE PITOMA NANA

Pitoma nana je jedna od najpoznatijih biljaka za čaj kod nas.

Fitoterapeuti je opisuju kao višegodišnju biljku iz porodice Lamiaceae, sa uspravnim četvorouglastim stabljikama visine oko 30 do 80 cm i mirisnim listovima, a period cvetanja navodi od juna do oktobra. Na tržištu se kod nas najčešće pojavljuje kao Mentha piperita L.

Zapravo, pitoma nana nije “obična bilo koja nana”, već vrlo konkretna i dobro poznata gajena forma. Ona se gaji na plantažama, najčešće u Banatu i Bačkoj, gde su velike oranice.

Za pitomu nanu postoji i jasna evropska fitoterapijska smernica. EMA navodi da se list pitome nane tradicionalno koristi za simptomatsko olakšanje digestivnih tegoba, kao što su dispepsija i nadutost, a preparati od lista nane mogu se koristiti kao čaj, tinktura ili drugi oralni oblici. To pitomu nanu čini mnogo “čitljivijom” biljkom.

S obzirom na tradiciju, većina naših kupaca zna se šta je nana, za šta se najčešće koristi i kakav ukus može da očekuje.

ŠTA JE DIVLJA NANA

Kod naziva divlja nana stvari su manje stroge nego kod pitome nane.

U domaćoj stručnoj i akademskoj praksi taj naziv se često vezuje za Mentha spicata. U literaturi se naglašava da je to samonikla biljka planinskih područja, ali da se ponekad javlja i u nizijskom pojasu, kao i da joj identifikaciju komplikuje česta hibridizacija sa drugim vrstama mente. To je važno jer objašnjava zašto “divlja nana” nekad može delovati manje ujednačeno od pitome.

Na sajtu Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Mentha spicata navodi narodne nazive konjski bosiljak i nana dugolisna, a u sažetku piše da je na Balkanskom poluostrvu, kao i u Srbiji, široko rasprostranjena. Ustvari, opisujemo je kao biljku koja raste na vlažnim travnatim mestima, uz potoke, reke i močvarna staništa, od nizije do oko 1.200 metara nadmorske visine, a cveta od juna do oktobra.

To je upravo onaj tip samonikle nane koji ljudi često viđaju u prirodi i mešaju sa “običnom” nanom iz bašte.

RAZLIKE: PITOMA I DIVLJA NANA

Najveća razlika za pojam „pitoma i divlja nana“ je u tome što je ova pitoma nana pre svega gajena biljka, a divlja nana samonikla.

Kod pitome nane se mnogo češće očekuje ujednačen ukus, jači osećaj svežine i jasniji fitoterapijski profil, dok je kod divlje nane veća prirodna promenljivost. Akademski izvori za Mentha spicata, upravo naglašavaju tu varijabilnost u visini stabla, obliku listova i hemijskom sastavu.

Druga važna razlika je u izgledu. Pitoma nana najčešće ima urednije, tamnije i “baštenskije” listove, dok se za Mentha spicata opisuju duži, lancetasti listovi, često svetliji, sivkasti ili blago maljavi, pa cela biljka može delovati grublje i više “poljski”.

To ne znači da je jedna bolja od druge, već da pripadaju različitim pričama: jedna je više kultivisana i standardizovana, druga više samonikla i regionalna.

MIRIS I UKUS

Kada je reč o mirisu pitoma i divlja nana nemaju baš isti miris… jer pitoma nana je obično prepoznatljivija po onom jačem, hladnom i čistom mentolastom utisku. Naučni pregledi za biljku Mentha piperita navode da su za nju tipični mentol i menton, a mentol upravo daje onaj poznati rashlađujući osećaj u ustima i nosu. U vodenim ekstraktima i čaju nalaze se i fenolna jedinjenja poput rosmarinske kiseline.

Kod divlje nane, naročito ako se pod tim nazivom misli na Mentha spicata, hemijski profil je promenljiviji.

Upravo zato neki ljudi biraju pitomu nanu kada žele klasičan ukus nane, a divlju kada žele prirodniji, manje “uredan” biljni karakter.

STANIŠTA I UZGOJ

Pitoma i divilja nana, nemaju čak ni isti način pojavljivanja u prirodi, pa tako možemo reći da pitoma varijanta nane postoji: po baštama, na plantažama i u saksijama.

Kod nas je toliko prisutna da je mnogi doživljavaju kao “kućnu biljku za čaj”.

Divlja nana je, nasuprot tome, vezana za prirodna staništa: vlažne livade, obale potoka, jarke, čistine, rubove šuma i slična mesta. Zato pitoma nana više pripada organizovanom uzgoju, a divlja nana pejzažu i samonikloj flori Srbije i Balkana.

KADA SE KOJA BIRA

Ako neko traži biljku za klasičan čaj posle jela, nadutost ili loše varenje, pitoma nana je uglavnom sigurniji i prepoznatljiviji izbor, jer za nju postoji i jasna EMA tradicionalna upotreba kod dispepsije i nadutosti. Ako neko više voli samonikle biljke, “divlji” ukus ili želi čaj koji deluje manje komercijalno, često posegne za divljom nanom.

To ne znači da je jedna automatski bolja, već da imaju različit identitet i drugačiji osećaj u šolji.

Najbolji savet za kupca je jednostavan: za precizniju i standardizovaniju biljnu podršku češće se bira pitoma nana, a za ljubitelje samoniklih i autentičnijih biljaka divlja nana ima svoju posebnu draž. Zato i na našem sajtu vredi jasno objašnjavamo razliku, jer mnogi kupci ne traže samo “nanu”, nego žele da znaju koju nanu zapravo kupuju.

MERE OPREZA

Kod pitome nane EMA navodi da preparati od lista mogu pogoršati gorušicu i gastro-ezofagealni refluks, a oprez se savetuje i kod kamena u žuči i drugih bilijarnih tegoba. Upotreba lista pitome nane kao leka nije preporučena kod dece mlađe od 4 godine, a ako tegobe traju duže od dve nedelje, treba se obratiti stručnom licu ili lekaru.

Kod divlje nane je dodatni razlog za oprez to što samonikle vrste mogu imati promenljiviji hemijski profil. Zato nije isto piti blag čaj i samostalno eksperimentisati sa etarskim uljima ili velikim dozama. Za trudnice, dojilje, malu decu i osobe sa ozbiljnijim tegobama najbolje je držati se deklarisanih proizvoda i razumnih količina.

Ovaj oprez je posebno važan zato što se kod vrsta poput Mentha spicata u literaturi pominju i hemotipovi sa izraženijim udelom jedinjenja kao što su pulegon i piperitone oksid.

ČESTA PITANJA

1. Da li su pitoma nana i divlja nana ista biljka?
   Ne. Pitoma nana se kod nas najčešće odnosi na Mentha × piperita, dok se divlja nana u regionalnoj praksi često vezuje za Mentha longifolia.
2. Koja je jača: pitoma ili divlja nana?
   Pitoma nana obično ima jači, hladniji i prepoznatljiviji mentolasti utisak, jer se za nju često vezuju mentol i menton kao dominantna jedinjenja. Kod divlje nane je hemijski profil promenljiviji.
3. Koja je bolja za stomak?
   Za klasične digestivne tegobe, poput dispepsije i nadutosti, pitoma nana ima jasniju tradicionalnu EMA upotrebu i standardizovaniji profil.
4. Gde raste divlja nana u Srbiji i na Balkanu?
   Najčešće na vlažnim travnatim mestima, uz potoke, reke, jarke i močvarna staništa, a regionalni izvori navode da je široko rasprostranjena i u Srbiji i na Balkanu.
5. Da li su pitoma i divlja nana opasne?
   Zdravstvene institucije u Evropi, jasno govore da pitoma i divlja nana nisu štetne biljke, naprotiv.

BUDIMO U KONTAKTU

• Facebook
• Instagram
•  Youtube